Dobit Centra Igalo 2,5 odsto veća

Bez autora
Dec 16 2013

Centar za odmor rekreaciju i liječenje Igalo završio je treći kvartal sa dobitkom od 254,77 hiljada eura, što je 2,5 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period. Prema podacima iz izvještaja o poslovanju, koji je objavljen na sajtu Komisije za hartije od vrijednosti, poslovni prihodi preduzeća su na kraju septembra iznosili 1,79 miliona eura i bili su 7,1 odsto veći nego u uporednom periodu. Poslovni rashodi su na kraju trećeg tromjesečja porasli 7,9 odsto na 1,54 miliona eura. Troškovi materijala iznosili su 416,49 hiljada eura, zarada, naknada i ostali lični rashodi 592,99 hiljada, a amortizacije i rezervisanja 112,5 hiljada eura. Ostali poslovni rashodi su na kraju septembra dostigli 327,28 hiljada eura. Ukupna aktiva preduzeća vrijedila je na kraju trećeg tromjesečja 8,67 miliona eura i bila je neznatno veća nego u uporednom periodu.

Dobit Centra Igalo 2,5 odsto većaCentar za odmor rekreaciju i liječenje Igalo završio je treći kvartal sa dobitkom od 254,77 hiljada eura, što je 2,5 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period.

Prema podacima iz izvještaja o poslovanju, koji je objavljen na sajtu Komisije za hartije od vrijednosti, poslovni prihodi preduzeća su na kraju septembra iznosili 1,79 miliona eura i bili su 7,1 odsto veći nego u uporednom periodu.

Rashodi

Poslovni rashodi su na kraju trećeg tromjesečja porasli 7,9 odsto na 1,54 miliona eura. Troškovi materijala iznosili su 416,49 hiljada eura, zarada, naknada i ostali lični rashodi 592,99 hiljada, a amortizacije i rezervisanja 112,5 hiljada eura. Ostali poslovni rashodi su na kraju septembra dostigli 327,28 hiljada eura.

Ukupna aktiva preduzeća vrijedila je na kraju trećeg tromjesečja 8,67 miliona eura i bila je neznatno veća nego u uporednom periodu, piše MINA.

Dugoročna rezervisanja i obaveze kompanije dostigli su 160,56 hiljada eura, a kratkoročna 179,02 hiljade eura.

Vlada se krajem aprila odlučila na raskid privatizacionog ugovora za Centar Igalo, zbog neispunjavanja investicionih obaveza. Nakon toga, iz hotelsko-turističkog preduzeća (HTP) Primorje, u čijem je vlasništvu Centar Igalo, saopštili su da su spremni da u najkraćem roku otpočnu sa realizacijom ugovorenih investicionih aktivnosti.

U Centar Igalo bi trebalo da se uloži četiri miliona EUR, nakon čega bi se turistička ponuda povećala za oko 250 novih smještajnih jedinica.

Preispitivanje privatizacije

Pitanje preispitivanja procesa privatizacije Centra Igalo pokrenula je krajem prošle godine Unija slobodnih sindikata (USS), jer je smatrala da kupoprodajni ugovor nije ispoštovan, kao i da se ne zna ko je tačno vlasnik preduzeća.

Oni su podsjetili da je krajem januara 2007. godine potpisan ugovor između predstavnika Fonda penzijskog invalidskog osiguranja (PIO), kao većinskog vlasnika, Savjeta za privatizaciju i konzorcijuma HLT fonda i tivatskog HTP Primorje, kojim su se obavezali da će u Centar uložiti oko četiri miliona eura, što se nije desilo.

Konzorcijum HLT fonda i HTP-a Primorje je paket akcija od 80,96 odsto Centra Igalo platio 3,1 milion eura, obećavši tada da će u njegovu rekonstrukciju uložiti četiri miliona i zadržati sve zaposlene u narednih pet godina.

Većinski paket akcija Centra prodao je Fond PIO, a konzorcijum HLT-a i HTP Primorja bio je jedini ponuđač na međunarodnom tenderu raspisanom još 2005. godine.

Privatizacija se odužila zbog sudskog spora u kojem je Savez udruženja penzionera Crne Gore, odnosno boraca Narodnooslobodilačkog rata, tvrdio da su oni, a ne Fond, većinski vlasnici Centra.

Prema podacima Centralne depozitarne agencija (CDA), Primorje ima 80,96 odsto akcija Centra Igalo, dok je udio ostalih akcionara ispod jedan odsto.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik